Ana (Pandora) Igić, diplomirani vizuelni umetnik, rođena u Nišu, Srbija, 1988.
godine. Srednju umetničku školu „Đorđe Krstić“ u Nišu upisala je 2003. godine, smer
grafički dizajn. Tokom srednje škole najčešće se izražavala kroz fotografiju i 2005.
godine osvojila je treću nagradu na foto konkursu „Grad Niš“. Kurs fotografije pod
nazivom „Foto klub Fon“ u trajanju od jedne školske godine upisala je u Nišu 2006.
godine gde je stekla znanja iz prakse analogne i digitalne fotografije, fotografije u
enterijeru i eksterijeru i istorije fotografije.
Nakon završetka srednje škole 2007. godine, nastavila je školovanje u Italiji upisom
Akademije lepih umetnosti u Firenci, smer scenografije, kao stipendista.
GRIMASE
Otići dublje od suštinske neverbalnosti fotografije i portreta, uopšte – izazov sa kojim se Ana
Pandora Igić suočila otišavši iza izrečenog. Iza rečima prikazivog.
Primalnost grimasa reči čini suvišnim.
Emocija, koju lice prenosi, oslobođena je filtera definicije.
Autorka koristi naturalizam analogne fotografije, kao medija, da zaobiđe mogućnost interpretacije.
Svaka od trideset fotografija je isečak unutrašnjeg života modela u koji je posmatraču dopušteno da
zaviri. Izvestan trijumf slobodne volje.
No ipak, portreti sa kojima Ana suočava konzument njene umetnosti, obraćaju mu se iza stakla.
Posmatrač je gost u antropološkom vrtu.
Akcent neophodnosti zaštite pri suočavanju sa sirovom emocijom?
Pogled iza ogledala i traženje sebe u drugome?
Odgovori koje svako mora sam sebi da pruži.
Suptilni omaž Erou, njegovom ,,Grettur“, rađenom od 1962. - 1967.
Autorka je na sebe preuzela misiju da zarobi trenutak nečega što prevazilazi vreme, svojom
ponovljivošću.
Univerzalno, suštinski ljudsko. Opšte mesto duše.
Prepoznavanje.
